 |
 |
 |
 |
|
|
O Aikidou
|
 |
 |
||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
|
|
||||
 |
|
|
|
|
Izvorni aikido je moderna borilačka veština nastala u 20 veku. Oformio ju je Morihej Uješiba (1883 - 1969) tako što je sistematizovao i unapredio tehnike raznih istočnjačkih borilačkih veština, koje je učio kao mladić. Smatra se da
je aikido nastao 1925. godine. Koreni aikido-a leže u veštini aiki džiu-džici stvorenoj u 9. veku u Japanu, u vremenu mnogih previranja,
raznih klanova i kontra klanova. U tom periodu aiki džicu bila je samo jedna od mnogih borilačkih veština i škola. Stvorio ju je princ
Tei-Djun, šesti sin cara Seiva (850 - 880). Tei-Djunijeva metoda sastojala se u zadavanju udaraca rukom kao mačem, koji su bili usmereni
ka različitim otvorima na samurajskim i drugim vojničkim oklopima. Morihej Uješiba je učio aiki-džicu u DATOI školi od 1911 do 1916 god. kada je dobio diplomu ove škole. Ovaj period je bio
vrlo važan u Uješibinom životu i stvaranju aikido-a. Postao je veliki ekspert borilačkih veština ali ga ni jedna nije zadovoljila. U svima
je bilo previše nasilja, previše povređenih i mrtvih. Uješiba je smatrao da borbu čiji je cilj da povredi ili ubije protivnika treba
zabraniti. Aikido je stvorio u svojoj 42. godini života.
I pored formiranja asocijacija većih razmera, aikido je bio tajna veština,
poznata samo malom broju ljudi sve do 1948 god. Uješiba nije želeo da da u ruke veštinu koja se mogla zloupotrebiti posebno u periodu II
svetskog rata...Njegov poslednji učenik bio je Kenji Shimizu (1963. godine), koji nakon 6 godina 1969. godine pokreće sopstveni "Shimizu
Dojo". Tako je nastao Tendoryu aikido stil...|
Više o Tendoryu aikidou možete saznati na prezentacijama:
www.aiki-tendo.jp - Zvanična prezentacija Tendo-Kan škole
Sagledavajući činjenice prirodne i mentalne globalizacije ljudske populacije a uslovljeno tendencijom brzine življenja, dolazimo u situacije koje uslovljene rapidnim življenjem stavljaju fizičku i psihomotoričku izdržljivost ljudskog organizma u stanje maksimalne opterećenosti. Prinudjeni smo da sebe dovodimo u stanje maksimalne koncentracije, fizičko motoričke koordinacije koje su neophodne za praćenje tempa života. Zahvaljujući saznanjima da vekovima negovani plemeniti sport aikido može funkcionalno da pomogne u jačanju fizičko-koordinativne i psihomotoričke snage organizma promovišemo ga kao rekreativni ili aktivno sportski metod. Poznavajući da aikido u narodnom izrazu biva definisan kao "leptirov let" možemo da ga svrstamo u kategoriju visoko plemenitih sportova i u rekreativnom obliku jednih od vrlo adekvatnih antistres terapija. Sagledavajući sam kontekst ovog sporta u njegovim korenima nalazimo osnove koje su izražene u smislu jačanja koncentracije i harmonije kretanja tela što sastavljeno u jednu celinu dovodi do homogenizacije tela i duha a samim tim postiže se maksimalni efekat samokontrole i kondicionalne fizičke spremnosti. To su veoma bitni elementi u savladavanju stresa svakodnevice i rezantnog tempa života.
|
|
|
|
|
Pošto se radi o plemenitoj disciplini samokontrole i kretanja može u rekreativnom smislu da
se upotrebi i za jačanje mentalne snage mlađih generacija što rezultira pojačanom koncentracijom a samim tim i pojačanim efektom u
procesu edukacije i savlađivanju svakodnevnih obaveza.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
||
 |
 |
 |
|||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|